Ljuske od kokošijih jaja se u našim kuhinjama motaju stalno, da ne kažem svakodnevno. Takođe, mnogi ljudi ih doživljavaju kao smeće, odmah nakon što ih razbiju i isprazne.
Ali ne i oni koji žele živeti u skladu s prirodom. Posebno ne vlasnici organske bašte. Za nas su ljuske od jaja prirodno đubrivo, koncentrat čistog kalcijuma, ali i prirodni preparat protiv nekih baštenskih štetočina.
Sakupljene ljuske prvo izlomim u kesi u kojoj sam ih skupljala, kako bih im smanjila zapreminu…
…a zatim ih sameljem i dobijem sitne delove i prah. Na ovaj način će se lakše apsorbovati u zemlju i brže razgraditi. Nećete pogrešiti ako vašu zemlju hranite kalcijumom iz tek slomljenih ljuski, ali ćete još dugo vremena nailaziti na njih prilikom sadnje, kopanja… i sl.
Nakon mlevenja dovoljno je samo prosuti ovaj prah po vašoj zemlji: onoj u bašti, žardinjeri, u saksiji. On će se brzo apsorbovati i započeti svoju funkciju.
Kalcijum iz ljuski jaja je idealan pomoćnik za rast paradajza, paprike… i svih ostalih biljaka čija stabljika mora biti čvrsta potpora plodovima. Takođe, kalcijum je odličan i za teranje podzemnih puževa golaća, velikih štetočina koje redovno planduju u bogatim baštama.
Svoju zemlju možete hraniti kalcijumom tokom cele godine, bukvalno – kad vam odgovara. Možda je proleće idealno, jer se ova prehrana može podvesti pod pripremu za prolećnu setvu, ali ne treba zaboraviti da biljke stalno crpe i troše hranu iz zemljišta i da nju treba redovno bogatiti.
Ne morate nužno mleti svakih 10 po 10 ljuski: ja ih skupljam po nekoliko meseci i čuvam ih u kesama u špajzu, podrumu… One budu potpuno suve i ne kvare se, strpljivo čekaju.
Par sekundi za odvajanje i skupljanje ljuski, par minuta za mlevenje i veeeeeeeeeeeeeeeeeliko zadovoljstvo za uživanje u bogatoj zemlji i zdravim plodovima! Reciklaža u službi zdravlja 🙂
Blago mog života 
ovo mi se svidja. nemam bastu al planiram da napravim visecu u plasticnim flasama. dosad sam od ljuski jaja pravila samo mozaik.
Odlično! Samo napred! Ako bilo šta zatreba – tu sam 🙂
Svašta ti vrtlarice znaš! S obzirom na to da si me vrtlarenjem zarazila, pre neki dan sam negde na internetu (to je ona faza klik ovamo, klik onamo) pročitala da kesice od čaja takođe pretstavljuju korisno đubrivo za biljke. Al dok ti ne potvrdiš, ništa od akcije.
Da, ali bi bilo poželjno te kesice otvoriti i u zemlju (posebno saksijsku) istresti sadržaj. Ja kesice bacam u kompost 🙂
Je l može preko veze jedan poručen tekst, za nas što živimo u višespratnicama. Kad i koje biljke saditi, kako ih održavati. A možemo i da ostvarimo saradnju, dođete, Jelena, kod mene da zajedno sadimo/sejemo. ❤
Dobićeš ti saradnju! 🙂 Sve može, pa i naručen tekst. Biće sadnica koliko hoćeš, samo odluči šta bi volela da bereš sa svoje terase 😉 Spremam ti jedan poklon – u saksiji!
Odličan tekst, i u pravo vrijeme.
Sad znam zašto je paradajz iz prethodnog posta onako primamljiv 🙂
Jeste, istina. Uz sve moguće organske prehrane, da znaš samo kako je sladak taj paradajz… Ne može se ni približiti onom iz masovne proizvodnje. Znaš li da postoje veštačke prehrane kojima se uveče zalije /prska, paradajz i sutra je već crven?
Kako melješ ove ljuske. Imaš neki poseban mlin? Ili?
Nikakav posebno. To je moj univerzalni „secko“ (ja ga tako zovem) kojim meljem i meso, i povrće i sve ostalo… Bitno je samo da se što više usitni, bilo koji „secko“ da imaš 🙂
Ti si Jelena multipraktik…nema šta nema i nema šta ne znaš 🙂
Svaka čast !
Ha, ha…multipraktik! Ja se trudim, pa sad – dokle dobacim, dobacim 🙂
Toliko si kreativna, toliko stavri znaš…divim ti se, zaista
Odličan savet! Ja inače već čuvam ljuske od jaja i drobim ih, pa ih dajem sa hranom svom kučetu 🙂 kažu da je dobro za njihove kosti… a sada ću jednim delom i da nahranim svoje saksije 😀
Otkad sam pročitala ovaj tekst, ne bacam ljuske. Ali, zanima me, ima li efekta za cvijeće i jagode? I ima li efekta ako svakih par dana pospem zemlju izmrvljenim ljuskama?
kad pomisliš na ljuske od jaja u bašti, pomisli na kosti koje su stub svakog tela; što znači – ako biljka bude imala više magnezijuma, biće čvršća i jača. Ova se prehrana posebno preporučuje za neke biljke kojima je jako važno da budu čvrste (paradajz), ali naravno da možemo i sve ostale jačati 🙂
Budući da se ljuske od jaja u zemlji ne apsorbuju i ne rastvore baš za par dana, ja ne bih baš često posipala zemlju izmrvljenim ljuskama; skupljaj ih u neku čvršću plastičnu kesu, pa kada se napuni (do tada će se sve one osušiti), samelji ih ili dobro usitni tako što ćeš kesu dobro zavezati i na razne načine ih izmrviti: lupanjem, oklagijom, gaženjem: Može i Ona da se igra, i da ih dobro izgazi 🙂 Mada bi bile bolje izmrvljene da se tate malo prošetaju po njima… 😀
Hvala ti. Skupljaću ih onda, do sada sam radila ovako kako sam napisala jer mi je bilo lakse ali uvijek je bolje sačekati za prave rezultate. A taman da se i Ona zabavi. Sto ne uspije ona, neka popravlja tata 🙂
Pre neki dan mi se želudac prevrnuo od buba na krompiru. Sakupljala sama ih ručno i imala punu šaku malih gmizećih stvorenja. Fuj! E ova jaja deluju kao super varijanta koju moram da probam i oko kupusa. Ako ne uspe protiv štetočina, bar ću da nahranim biljke. E da, ljuske imaju i kalcijum! Nadam se da to neće da osnaži i bube i puževe 🙂 Samo im još kopita fale!
Ljuske od jaja su čisti kalcij, a ne magnezij!
Gdje ste se tako krivo educirali?
poz. dal je puno na 50 kvadrata baciti i do 60 70 kg usitnjeni ljuski od jaja gotovo prah
Nije puno ukoliko ćete zemlju (nakon posipanja) ašoviti, frezirati…na neki način prevrnuti.
U suprotnom, biće to „tepih“ koji će samo smetati u radu.
Odakle vam tolika jaja? 🙂
pa zena mi spremacica u poslasticarnici dnevno od 100 do 300 jaja bude utroseno u razne filove. reci mi molimte jel sme u zemlju u koju cu staviti semenku paradajza za rasad se sipati prah od ljusaka. ja isitnim jaja na masinu za meso a onda na mlin za kafu bude prah ali stvarno prah.
O, pa onda je razumljivo 🙂
Da, naravno da može, taj prah je potpuno bezopasan, a kod paradajza je čak i poželjan, jer njemu treba baš jaka i čvrsta stabljika. Dobar je za sve biljke koje na stabljici nose „teške“ plodove: karfiol, patlidžan, krastavce (posebno ako se pužu u visinu), itd.
to iz razloga tog pitam da nebi doslo do kakve bolesti na paradajzu ili papriki tokom nicanja i kasnije pre rasadjivanja ipak to nije sterilasano kao i zemlja za sijanje.
Bolesti kod rasade zavise prvenstveno od mesta gde ih sadite. Ja sma u početku sadila sve u saksije i razne kontejnere, ali se dešavalo da mi se rasada (baš paradajza) razboli, jednostavno stabljika dok je mala (1-2cm) samo klone. Samo se presavije. Ima više uzročnika ove bolesti i preporučivali su mi neke preparate koje ja nisam htela. Tada sam paradajz počela saditi isključivo u baštu, i NIKADA se ta pojava nije desila. Nemojte misliti da ćete zakasniti, da ova rasada iz saksije bude brže velika, jer i ona iz zemlje uvek stigne onu hibridnu. Uvek. ja sam ove godine dobila dve velike sadnice s pijace, i one se do kraja sezone nisu videle od mojih. Toliko su ih moje prerasle.
da razumem i hvala. ja volim da posadim tako do struka paradajza…… a i onako cu tek krajem marta posejati u konternere……tako da mogu krajem aprila i pocetkom maja rasaditi….dosad mi se nije desilo poleganje rasada ai kompost cajem redovno zalivam i rasad ai kasnije uglavnom to je to hvala……
pa vi ste iz Sida
ako moze jos samo ovo da mi odgovorite koji doomaci paradajs sijete i gde nabavljate seme…… hvala…….
Pozdrav svima! Bavim se proizvodnjom malina na 20 ari . Ljuske od jaja par godina koristim i prezadovoljan sam rezultatom. Iz jedne proizvodnje kolača u mojoj blizini preuzimam ljuske, sušim ih i rukama sitno izlomim i tako koristim, i u malinjaku i u svojoj bašti. Godišnje prikupim 150-200 kg ljusaka. Slobodno se obratite ljudima koji u svom poslu koriste jaja, rado će vam ih dati bez naknade, a vi ih počastite nekim kvalitetnim proizvodom iz vaše bašte!
Divno! Pravo kruženje materije u prirodi, korisno u svakom aspektu.
Hvala puno za javljanje. Želim vam mnogo sreće sa malinjakom! 🙂