Ja sam definitivno žena teških kontradiktornosti: s jedne strane sam tradicionalna do dna, a s druge moderna više nego što okolina može da podnese.
Iz ove prve fioke možemo izvući i kuvanje. Pod tim mislim na barenje, mešanje, dinstanje, filovanje i pečenje svega i svačega. Moja velika ljubav prema kuvanju leži u stvari u još većoj ljubavi prema – jedenju 🙂 Po meni svaka savremena žena treba da zna da kuva. Ne mora biti kao šef francuskog nacionalnog restorana, ali onaj svakodnevni -baka-svekrva-instant-pica-šerpica-servis – ne tolerišem i ne podržavam. Naravno da su dobrodošli i odlasci u restoran, povremena brza hrana, ali – sve u granicama umerenosti. Kuhinja je ipak kuhinja. Po meni –
DUŠA SVAKE KUĆE ŽIVI U KUHINJI.
U svako doba dana, na radnoj površini moje kuhinje, možete uživati u cirkusu tanjira, šoljica, čaša, salveta, šerpi i činija… Naravno, ako se izborite sa krvoločnim lavovima koji ne znaju šta bi više voleli izvoljevati: mesnato, biljno ili šećerno? Da se nalazite na pravom bojnom polju dokazaće vam najgori, najishabaniji i rasušen – baš tamo – kuhinjski parket 🙂
Davimo se redovno u svim mogućim namirnicama koje vam mogu pasti na pamet, jer kod nas se kuva i jede – sve! Nema „ne volim“ i „to mi se ne jede“. Ne kuvam posebno za decu, za muža ili za goste. Kome se ne sviđa, može da jede suvog hleba, da pije vode…
Ovakav tretman svih otvorenih usta mog pašaluka, doveo je do fantastičnih rezultata: svi jedu sve 🙂 !
Zato ćete kod mene u kuhinji jedino oko ponoći videti RED. Tada operem poslednji kontigent sudova i sve izbrišem i sklonim, i odavno sam prestala da se nerviram kada i nakon toga, neko prijavi prljavu šoljicu, izmulja još dva noža, i tako… (Sa pritajenim osmehom na licu, moram vam šapnuti da sam ja redovan posetilac noćnih frižiderskih izdanja, redovan podizač šuškave izdajničke folije na tanjiru s kolačima, i redovan psovač parketa koji puca pod nogama i otkriva moje tajne, „dok niko ne vidi“, misije. 😀 )
Šta da radim? Volim, volim i jaaaaaaaaaaaaaako volim da jedem. Ali, za divno čudo, uopšte ne volim kuvarske blogove i stranice! Tačnije, samo kliknem na neki recept kad mi treba, i tu je celoj priči kraj. Sve žene koje kuvaju znaju da one bajne boje graška, šargarepa i ostalog, svemirsko-lepe šnicle – u stvarnom životu ne izgledaju uopšte tako! Ne sviđa mi se ta ušminkanost, to moranje da sve bude LEPO, a to što nema veze s realnošću… Znam da se prezenteri te hrane služe svakakvim pomagalima da bi nama što više voda išla na usta na prvi pogled: foto-tehnike, lak za kosu, čačkalice, kartoni…
Ne znam ni kako sam dospela do jedne kuvarice Danijele, ali znam da sam glasno viknula „Hej, pa ovo je moja šerpa! Ovo je isti moj paprikaš!“… I tako je počela naša ljubav… Ona me pozvala u goste, a ja stvarno nisam imala snage da i u ovoj čorbi ne umirođijim malo svojih čarolija.
P.S. KOMENTARI SU O-BA-VE-ZNI! 🙂
Blago mog života 
i ja volim da kuvam,a bome i jedem 🙂 I trudim se da sve sama skuvam,ispecem i nafilujem. Zavisna sam od dobrog ukusa.
Pozdrav Nataša! Ti i ja bismo se lepo družile, osećam! 🙂 Dobro si ovo rekla – zavisna sam. To je najbolji opis stanja u ko m se nalazim kad je jelo u pitanju…
Sve super!
Moje pitanje je može li 1 kg ovog paradajza poštom 🙂 🙂 🙂
Ja takođe volim da kuham, ne odbijam ni kad je neko drugi skuhao, a ni restoran čisto da se djeca nauče ponašati u restoranu 🙂
Pusa iz Sarajeva u kojem nema ovako zrelog paradajza u februaru 🙂
Nema ni ovde, to su slike iz moje letnje bašte 😀 😀 😀 😀 Čeka te svašta ovde… Planiraj letnji raspust kod mene! Ja sam već svima razglasila da ti dolaziš! 🙂
hvala, hvala, a možeš i ti kod mene , ako nema onaj voz 🙂 , naći ćemo neko drugo prevozno sredstvo 🙂
Tebi draga Jelena, pre svega hvala što si se odazvala pozivu, što si mi došla u blog-goste, i otkrila nam jednu od svojih kuhinjskih čarolija – domaći sosko je pravi :-)… I eto, ja sad ne znam ni šta bih još rekla… Oči sam ostavila prvo kod onog paradajza, pa si me za trenutak pecnula onom tortom, pa ona zelena salata za odmor očiju kao priprema za onaj red šunke red sira, krofnice, pasulj i domaća pogača …. Uf… Pa ko još ne bi bio gladan 😛
I kako onda posle ovakvih slika čovek nešto pametno da kaže…. Zablokirala sam i kod onog „kuvarica Danijela“ 🙂 Mislim, nisam ja nikakva kuvarica, ja sam samo majka dva predpubertetska dečaka i žena jednog Dragog. Moja mama me je naučila da volim domaću kuhinju, jer je i ona isto sve radila kad smo mi bili deca, pa je tako i tu strast prema kuvanju i jedenju prenela i na mene, moju sestru i mog brata, a ja eto, pokušavam da prenesem na svoje 😀
Nego, raspisah se ja ko prava…. Htedoh reći samo: Živela domaća hrana i naša ljubav, strast i zavisnost prema njoj!!!
Živela!
Zamisli kad bi nas dve nabacile kecelje i krenule u akciju? Ženo… svatovi 🙂
Ahahaha… Pa vidi, kojim tempom naši jedu, bojim se da bi još i nas dve gladne ostale, kakvi bre još svatovi. 😀 Nego, Vidim ja da ćemo jednom morati da opašemo kecelje zajedno, pa da vidimo šta će se desiti….
Definitivno Jelenu i Danijelu moram pozvati kada budem udavala cerku…da mi predloze meni za gladne svatove 🙂
Zovi i ima da bude svadba za pamćenje!
Zovem…:)
Zovi, samo zovi…. 😉
Nema nista bez domace hrane! Jeste lepo u restoranima, ali kad neko skuva s ljubavlju…ni oni restorani sa pet zvezdica ne mogu tako.
Trudim se da kod Sofije uvedem to da nema „necu to da jedem“, ali mi nesto slabo ide. Pa kad nisam sigurna sta cu, ja onda skuvam domacu corbu i u nju utpam svasta nesto sto znam da ne bi pojela.
A oni kolacici s dzemom ako se ne varam deluju straaaaaasno ukusno!
Baš tako; ja jedino neke riblje restorane cenim, ostali su mi svi isti i ne mogu se takmičiti sa, recimo – našom jagnjetinom u saču, koju pravimo u našem vinogradu 🙂 A što se tiče toga „neću to da jedem“ – ja sam svoju decu ostavljala gladnu (bez griže savesti); i onda kad stvarno ogladne više ni ne pitaju šta je ovo?.. nego ćute i pojedu. Surovo, ali vrlo učinkovito. Ja sam vrlo zahvalna na svemu što imam i znam da za tren možemo ostati bez ičega. Zato i učim decu da cene sve što iamju u tanjiru (i u životu uopšte).
Ono su krofne, samo sam džem od kajsija stavila gore, umesto unutra…
Hvala ti što si se javila 🙂
Pokusavala sam i ja da je ostavim gladnu, al’ ne ide. Preskoci rucak i ni za veceru nece da jede to sto sam spremila 😦
Nisu ni moji hteli, ali ja nisam davala ništa ni drugo, ni treće… jedino su vodu smeli piti. Gladni u krevet – gladni!
Joj, Jelena kakve slike! Prosto mi mirise hrana preko ekrana 🙂 I to ona prava, mamina, domaca… Uhhhh… :-*
Da znaš da je mirisalo… 🙂 poz!
Krofne, slaninica i zelena salata, tome ne umem da kazem NE!
Ništa mi ne govori…
I ja mislim da savremena žena treba da zna da kuva. Baš ovako kao što kažeš, ne mora da bude šef francuskog restorana, ali treba da zna. Posebno je to bitno zbog razvijanja dobrih navika kod djece, prije svega mislim na naviku da se jede kući, a ne po restoranima i kioscima brze hrane.
Ja sam zavisna od zdravih namirnica, kojima znam porijeklo. Mogu još uvijek da to sebi priuštim. Živim u manjem mjestu i imam roditelje koji imaju baštu, a nije mane ni svekijevcima. Mlijeko, sir i mileram kupujem kod jedne tete, a takođe i domaća jaja. Znam da to u današnje vrijeme nije moguće svuda provesti u dijelo.
Ja i volim i ne volim da kuvam, zavisno od raspoloženja :), a kuvam svaki dan. Ukućani jedu. Ne žale se.
A što se tiče izgleda onogs u tanjiru, mnogo mi je važnije da je ukusno, nego da lijepo izgleda.
Naravno da je ukus najbitniji, ali to ne možeš objasniti fotografima… Njima mora da je lepo na oko, pa Bog! Ko bi inače kupio novine sa slikom neke šnicle koja se spljoskala, jadna gnjecava… A to što je ukusnija od one naprskane želatinom, samo da se sija, to nema veze. Zato i ne pratim te šminka-kuvarske blogove.
Drago mi je kad vidim da neko mlad shvata da je srećan i povlašćen, kada je zdrava hrana u pitanju. Jer to automatski znači i da ceni to što ima,i poštuje prirodu. Samo tako 🙂 Pozdrav!
Jelena vaše slike su lepe posebno ona torta,a i ostalo je lepo.Prvom prilikom ću probati glazuru od čokolade.Pozdrav1 🙂
Ja sam stvarno iznenađena koliko ljudi svakodnevno prepisuje taj recept, i svi su oduševljeni. Videćeš kad jednom probaš, sumnjam da ćeš se vraćati na staro… 🙂 Uživaj u slikama, ali samo posle jela, inače će te uhvatiti nervoza 😀