Oznake

, ,

Utvrdili smo 100 puta da svi koji čitaju blogove – vole da čitaju. U suprotnom, ne biste sada čitali i – ovo 🙂 Volimo da čitamo sve: blogove, dnevnu štampu, deci pred spavanje, oglase na ulici, pa i – knjige 😀 Šalim se, knjige su omiljeni blogerski kolači. Nešto poput ovoga:

20150703_121537

Iako je sve više knjiga pred očima a sve manje slobodnih minuta na raspolaganju, čitači se nekako snalaze; čitaju na poslu, u javnom prevozu, u parku, po kupatilskim enterijerima… bitno je da uživamo. Neki od nas koriste i on-line biblioteke, ali ne u tolikoj meri koliko volimo živu knjigu, u rukama. Pa još našu! Ih, gde ćeš veće sreće…

Za knjige se snalazimo: pozajmljujemo iz biblioteke, pozajmljujemo od svih koji imaju knjigu koja nam je zapela za oko, kupujemo u knjižarama, kupujemo on line… I sve je to skroz ok. Priznaćete, od 5 knjiga koje pročitamo, poželećemo bar 3 za sebe, onako – da nam se nađu „dok nas smrt ne rastavi“. Na sve moguće načine čitači će doći do svog slatkiša: ili će kupiti sami sebi, ili će reći nekome da mu samo TO donese za rođendan, kupiće čak i na kredit više knjiga… nebitno, ali svaki čitač će naći način da stvori sopstvenu kolekciju kolača.

20150703_121600

I sama činjenica da upravo kupujemo knjigu ulepša nam dan i nabaci osmeh i unutrašnje zadovoljstvo. Najveća sreća kod svih kupovina knjiga jeste ona kada je direktno kupiš od pisca. Zar ne? Uglavnom to možemo uraditi na promocijama, kada sedimo sa omiljenim istomišljenikom, osećamo njegov pogled, njegovu živu reč, pa se sa potpisanom knjigom vraćamo kući kao pobednici!

20150703_122306

Naravno, sve je ovo moguće u velikim gradovima, gde žive izdavači.

A šta ćemo mi, ostali?

Kada bi pisci birali mesto susreta sa svojom publikom, verujem da bi bilo mnogo više čitača. Takođe, upoznali bismo i mnogo kvalitetnih pisaca a one druge vratili u prvi razred. Svet bi postao jedna velika čitaonica sa mnogo više razmišljajućih glava, i naša kolekcija slatkiša bi svakoga dana bila bogatija za neki novi šećerni recept.

Postoje pisci koji su odlučili da se ne kriju iza bilborda, imena izdavača ili trgovaca. Rešili su da se preko svojih korica rukuju sa vama, da se zahvale za vaše interesovanje i naklonost. I baš tim šećernim koracima se služi i Jelena Pantić. Njenoj prvoj knjizi, njenom najvećem snu, nije dala tek tako da ode.

Iako je mogla.

Iako joj je stalo da živi od onoga što voli i zna da radi.

A zna.

Dokazala je to i načinom na koji svoje pisane misli šalje do svojih čitalaca.

Svojim rukama.

20150703_121929

Onima koje su knjigu napisale, onima koje će i vama napisati lepe želje i svoju zahvalnost, onima koje će knjigu spakovati i odneti na šalter pošte. Dok bude ispisivala vašu adresu, kroz glavu će joj proleteti stotinu slika i vaše i njene sreće: zbog ljubavi. One koju ste osetili dok ste čitali njene tekstove i one koju ona oseti svakom vašom pohvalom. Kada Jeleninu knjigu budete držali u svojim rukama, osetićete da je krug zatvoren. Za nas koji smo daleko, ovo je divan osećaj. Slažete se?

Lična posveta je samo uvod u mnoštvo priča o istinitim, životnim zamkama i nedoumicama za koje Jelena nudi tako pitka i jednostavna rešenja, tople i prijateljske savete koji pomeraju naš život na sunčanu stranu. Sigurna sam da ćete mnoge stranice prošarati markerima, kako biste što brže dolazili do inspirativnih mudrosti, do reči koje lako mogu postati vaša posveta nekome, u nekoj novoj knjizi…

20150703_121709

Rekoh vam na početku… kao omiljeni kolač.

Prvo čedo Jelenino – Putovanje u središte srca – možete poručiti jednostavnim klikom na ovu sličicu
putovanje u središte srca
ili na ružičastu sličicu koja se nalazi s desne strane vašeg ekrana. Ako se dvoumite – pročitajte još jednom ovaj post 🙂  

 

Advertisements