Da li ste i vi od onih što u svake goste nose isključivo kafu, vino i čokolade?
Ja baš i ne pratim taj trend. (Za one koji ne znaju, kafu ne pijem.) Uvek gledam da to bude nešto drugačije, da se moj poklon zapamti.
Nisu se do sada žalili 🙂
Za sve gostinske, rođendanske, slavske… posete, pakujem teglice sa svim mogućim slatkim i slanim delicijama koje sama pravim ili kupim, poklanjam sitnice koje su tesno povezane s karakterom domaćina, pravim kolače, i trudim se stvarno da to bude nešto otkačeno, smešno, nešto što će ljudi zagrliti i čuvati.
Uvek mi je želja da taj poklon nosi divnu emociju, da se neko seti kako smo se slatko smejali u tom momentu, kako su nam čula uživala u ukusima i mirisima. Da bude povod za milinu u grudima.
Takođe se trudim i da te poklončiće upakujem drugačije, jer pakovanje – obožavam! U mojoj kući ćete uvek naći milion papirića, celofana, traka, mašni, perli, šljokica, suvog voća, šišarki… svega što može ulepšati neki zamotuljak.
Budući da ne znam da živim bez cveća, ono je podrazumevani deo poklona. Ako nije buket, onda je jedan cvet; zavezan uz knjigu, zakačen na vrh celofana koji obavija poklon, zadenut u šareni papir… Mora biti tu; živ, tek ubran ili mali, svileni. U toku sezone cvetanja svih cvetnica u mojoj bašti, nema dileme oko izbora, a u zimskim mesecima, redovan sam gost u jednoj cvećari.
Mislim da se skoro sve žene raduju cveću. Bar su ove moje do sad tako reagovale. One koje cveće ne vole primati na poklon – ili ne vole činjenicu da je taj cvet ubran, odsečen od prirode, ili ne žele obavezu gajenja sobnih biljaka. Poštujem i jedno i drugo mišljenje, ali smatram da se rezano cveće ne ljuti što više nije napolju, nego nama pred očima; gledamo ga i divimo se njegovoj lepoti, ulepšava nam dane. On bi svakako uvenuo i na njegovom prirodnom mestu.
LEPOTA JE STVORENA ZA GLEDANJE.
Pozvana sam nedavno u goste kod jedne Beograđanke (rođene Šapčanke) koja je poželela malo više cveća – da joj donesem u goste. Nadam se da ćete uživati gledajući šta sam joj sve odnela… javite ako bude tako!
Blago mog života 
Divan tekst , divne fotkice, za u „goste“ još ljepše, da se ne osramotimo jel*te 🙂
Hvala što si mi uljepšala dan 🙂
Hvala tebi, draga, na tako lepim rečima.. Nadam se da si pogledala i moj tekst u gostima kod Dragane 🙂
da pogledala sam… i drugi dio prve rečenice gore se odnosi na to što sam tamo vidjela 🙂
Ok, onda je priča potpuna 🙂
Jelo, ja stvarno volim cvijeće ali sam pošast za isto. Valjda kako stalno negdje trčim i bitno mi je da sam van (ali mim kuće 🙂 ) onda tako i cvijeće ispašta pa sam digla ruke od njega. Muž i svekar su kod nas glavni vrtlari. Muž za kaktuse a svekar za dvorište. I dobro to funkcioniše, da ti kažem. Jedino kad vidim te slike i još onaj osjećaj da nešto raste i cvijeta što njeguješ…malo me uhvati želja ali brzo prođe 🙂 Ideje za poklone su odlične.
Znam ja da ti nemaš mira 😀 Zato, sobno cveće nikako nije za tebe, ali ima dosta baštenskog koje bi sasvim lepo raslo, i bez česte nege. Ni ja moje ne seckam i ne lickam svaki dan. jedino je leti obavezno svakodnevno zalivanje, naravno-ako je leto pravo leto. Ali i za to postoje pomagala: dvorišne prskalice, muž, deca… 🙂
hahahah 🙂
Volim cveće, ali sam do skora vrlo često izbegavala da ga nosim, posebno kada sam znala da će ga domaćini dobiti u izobilju. Pa su od mene, osim poklona, dobijali nešto u zamenu za cveće- šustiklu, moj liker od oraha, čokoladu, opheklanu krpu za suđe :)…
A onda sam na jednom ličnom događaju dobila toliko puno cveća (i još toliko pića i čokolada i još koječega) i to osećanje, izazvano svim tim prelepim buketima, aranžmanima i cvetovima i svim ostalim- sve to je promenilo moju praksu da cveće zamenim onim gore nabrojanim. Cvet ima svoj značaj, svoju poruku i savršenu lepotu i, ma koliko da ga je, nikada ga nije previše.
I sada, kada videh koliko sam se raspisala, shvatih da imam još toliko toga da kažem, pa nastavljam na istu temu na svom blogu.
Hvala za inspiraciju.
Potpuno se slažem da – cveća nikad previše (mada se može i otići u krajnost), posebno ako je dvorište u pitanju. Nisam baš za preterivanje ni kod sobnih vrsta, ali par saksija stvarno ne može da škodi, i u tradicionalnim i u modernim enterijerima.
Ni jedna kafa na svetu ne može da zameni poruku koju nosi cvet; baš kako si rekla: ZNAČAJ, PORUKA I SAVRŠENA LEPOTA. Baš to!
http://negoslava.blogspot.com/2015/03/kad-dobijamo-cvet-dobijemo-svu-lepotu.html
da ne kažem ponovo, hvala 🙂
Divno! Meni je baš drago! Treba oči što više upirati ka lepoti 🙂
Da se predstavim, ja sam Šapčanka koja živi u Beogradu, a mogla bih bilo gde.
Srećan je Beograd što ima takve Šapčane!
Draga moja od tebe nisam ni očekivala ništa manje kreativnosti, lepote i prirode. Još jutros sam pročitala oba teksta, ali nisam imala vremena da prokomentarišem, pa eto me tek sada… Tvoja bašta i vrt draga Šidska vrtlarice toliko zrače pozitivnom energijom i ljubavi… Blago onima koji te imaju pokraj sebe ❤
… evo crvenim… „Hvala ti“ – deluje mi tako maleno za ove tvoje reči. Trudim se, pa ko oseti – prepoznaće upravo ovo što si rekla 🙂 Imaš jedan cvetni zagrljaj od mene!
Nema na čemu srećo, a tebi hvala na divnim tekstovima, sjajnim savetima i ovom cvetnom zagrljaju 😉 Nego, tek sad vidim kako sam traljavo napisala komentar… neko će još pomisliti da sam nepismena 🙂
Neće. Na ovom blogu nema tih sa „zadnjim mislima“… 🙂
Super ti je to da pakovanjem poklona. I ja volim svasta da ukrasavam i imam kutiju u kojoj cuvam sve te silne masnice, trakice i ostale sitnice ali nikad mi nije palo na pamet da poklonu dodam jedan cvjetic. Ukrascu ti ideju 🙂
Ukradi molim te!.. 😀
Nosim cveće kad god idem u goste, čak i onima za koje znam da ne vole cveće, čisto iz inata. Mami za svaku priliku kupim neku sobnu biljku ili baštensku trajnicu, jer više voli cveće koje joj traje od buketa. I zanimljivo je da tačno zna koju je ružu od koga dobila, iako ih ima u velikom broju.
Pozdrav za tvoju mamu 🙂 I tebe, naravno! Tako je to sa ljubiteljima cveća; nama je ono poput ljubimca, male dušice koja se mora paziti 🙂
Samo nastavi sa tvojim cvetnim navikama, ulepšavaju nam sva slavlja i praznike 🙂
Kao neko ko je danas imao priliku da na „svojoj koži“ oseti kakvu pažnju i trud Jelena ulaže u poklone, mogu samo da neiskusno i postiđeno potvrdim da je sve napisano istina. I da se radujem skorašnjem izravnavanju računa. 🙂
Kada bi ljudi pomogli cveću da svakodnevno širi svoje korenje, boje i mirise, kao što sam ja to uradila juče – svet bi bio jedno divno mesto 🙂 A što se tiče vraćanja, evo, ja se uvek vodim mislima pametnih ljudi, posebno akademika Vladete Jerotića:
„Sedeli smo u restoranu i ručali kada nam je prišao konobar i rekao da mladići, koji su sedeli za drugim stolom, žele da nam plate piće ili neki kolač.
Profesor Jerotić je ljubazno odbio, između ostalog i zato što je skroman čovek, rekavši: „Mi smo već naručili piće, a jedno smo popili i kod njega kući, da mu poželimo dobro zdravlje, rođendan mu je, pa smatram da je to dosta, i da bi sve preko toga bilo nalivanje!“
Kasnije nam je taj mladić, čija je ideja bila da nas časti, prišao, predstavio se i rekao profesoru da je želeo da mu plati piće zato što je on toliko toga za njega učinio! Kako je rekao, njemu su Jerotićeve knjige i emisije mnogo pomogle u životu. Jerotić se ponovo ljubazno zahvalio, a onda mu je rekao ono što želim da podelim sa vama:
„Nemojte uvek da činite po principu ja tebi, ti meni ! Ja sam nešto, kako Vi kažete, učinio Vama, i Vi sada hoćete meni da vratite. Kada Vama neko učini nešto, Vi učinite nekom drugom, on neka učini nekom trećem, i tako, jer tako se pravi krug dobrih dela! Inače, to – ja tebi, ti meni – je odraz plemenske svesti i osnov korupcije. Zato ja kažem da je za plemenske narode, u koje ubrajam i Srbe, korupcija nešto prirodno. Ipak, ne treba zaboraviti da smo mi pozvani da budemo hrišćani, a to znači da se izdižemo iznad svoje prirode!“