Oznake

, , ,

Verujem da ste bar nekada u životu kupili neku stvar i ubrzo shvatili da vam to baš i ne treba, da se ipak ne slaže uz ovo i ono, da bi bilo bolje da ste uštedeli taj novac… itd, itd. Ali, kada se dođe kući sa tim kupljenim – stvar je gotova. Većina običnog sveta ni ne voli da upada u te „procese“ ubeđivanja, rasprave, možda čak i svađe… i da na kraju ne ostvari svoje pravo. Razumem. Dosta je narodu i prava i pravde u zemlji Srbiji.

Stidljivo se ta vest provlači u medijima, taj Zakon o zaštiti potrošača: em nije senzacionalan, em nije baš ni na ruku najboljim poreskim platišama koje mi, potrošači, treba da napadamo.

Ali.

Pre nedelju dana bila sam na poslovnom putu u Kragujevcu i u njihovom najvećem tržnom centru „Plaza“, kupila detetu igricu za kompjuter. On je već veliki za igračke  i ne treba mu ništa drugo, zato je insistirao da mu baš to bude uspomena iz Kragujevca.

20150322_193421

Prilikom same kupovine jeste bilo nekih trgovačkih grešaka, o kojim sad ne bih, da ne dužim. Elem, nakon povratka u Šid, igricu nisam mogla instalirati u komp nikako! Nakon par dana pokušavanja, pozvala sam stručnjaka koji mi je tužnim pogledom rekao da ovo uopšte nije igrica za komp, nego neku „mašinu“ pod nazivom WII?!?!

Naravno da su sve dečije želje pale u vodu, i to je bio osnovni razlog zbog kojeg sam se upustila u avanturu zvanu „Tražim pare nazad“. Tri puta se prekrstila, zapalila sveće, polila vodu i bacila šaku pasulja, za – Ne daj Bože!.. i napisala mejl. Sinoć kasno, subota uveče.

Nedelja, 9:57, stiže mejl odgovora. !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Odgovor? Na molbu? Izvinite, jel` ovo Srbija ili me neko napio od rane nedeljne zore? Menadžer radnje, Darko, želi da ga pozovem da rešimo problem… Mislim – Što da zovem sad? Nedelja? Šta ćemo sad rešiti? Da zovem sutra?..

I onda se setim da oni rade i nedeljom, i da je OVAJ menadžer došao čak i ranije na posao i (vrlo profesionalno) otvorio mejl… Nazvala sam odmah i doživela pravi kulturološki, profesionalni i uslužni  – ŠOK! Ne samo da se izvinio više puta nego je i pažljivo saslušao moju priču i razloge zbog kojih tražim novac nazad. Dogovorili smo se kako ćemo razmeniti CD i novac, i … eto…

Ja sam ceo dan bila u pozitivnom šoku!

Hvala ti Bože da u ovoj zemlji ima poslovnih ljudi!

Onih koji imaju strpljenja i volje da sarađuju a ne samo da zarađuju!

Da timski rešavaju probleme i ne prave od toga cirkus, niti sebi skupljaju ego-poene, preko leđa zaposlenih i kupaca!

Zato i pišem ovo, da UPERIM PRST NA DARKA, menadžera radnje „GameS d.o.o.“ u Kragujevcu , koji treba da služi za primer svim trgovcima i kvazi menadžerima. Ovakvi komplimenti se zaslužuju pre svega ljudskošću, pa tek onda poslovnošću. Jer kapitalizam i romantizam ne idu baš ruku pod ruku, zar ne?

Ukoliko i vi poznate nekog mladog/starog čoveka, nekoga željnog posla i odličnog poslovnog ponašanja, molim vas da u svojim tekstovima uprete slova ka njegovom/njenom imenu.

Da veličamo pobednike i pamet, a ne protuve i klovnove.

Ako nekada poželite da kupite video igricu ili bilo šta drugo što ove radnje prodaju, a radite to putem on-line narudžbe – kupite to od ovakvih ljudi. Oni u vama neće videti bankomat, nego ljude od krvi i mesa.

https://games.rs/prodavnica?id=5

kragujevac

Napomena: tekst nije sponzorisan, niti menadžer Darko uopšte zna da ću ga poslati na sve moguće adrese na koje smatram da treba da stigne. Naravno, i u njegovu prodavnicu i njegovom šefu 🙂 Da se zna!

HVALA DARKO 🙂 

Advertisements