Oznake

, , , , ,

Pre nekoliko dana proslavili smo još jedan Divan dan, divan dan… mom malom prvaku, koji ima sada punih 7 🙂 Sve je bilo super, čak nas je i vreme poslužilo, što je uvek jedina stvar o kojoj brinem. Jer, kada imate kuću s dvorištem i na 50 metara od kuće veliko igralište za decu, onda vam za rođendan jedino treba  – lepo vreme. Bar ja tako mislim. I žao mi je što sve više mama ne misli tako. Zbog toga ću sada da kažem, pa ko se ljuti, ljuti se.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Često se upuštam u razgovore o dečjem rođendanu sa drugaricama, koleginicama…ženama koje imaju decu, jer je to jedna od neminovnih tema, i to tema koja toliiiiiko zabrinjava mame, da ja više ne mogu da ne kritikujem u oči. Evo i zašto.

Od rođendanskih proslava, trčeći za fotografijama uglavnom zapadnjačkih „stilova“ proslave rođendana, žene (da, da, samo i jedino žene) su napravile takav problem, takav bauk, ludilo koje vlada mesec dana pre i mesec dana posle rođendana! Dobro je dok je dete malo pa ne zna šta se dešava, ali kada naraste i počne da shvata o čemu roditelji pričaju…i ono počinje da doživljava rođendan kao traumu, pitajući se u svojoj glavici – da li će mi ovi uopšte i slaviti rođendan? Toliko sve žele:

1.naručenu tortu, koja je uglavnom lepa samo za oko

slika 1

2. 6 vrsta sokova, pa se onda žedna ili uopšte nežedna deca misle i misle koji bi sada mogli da izvoljevaju, prljaju 134 čaše, jer neće valjda piti jabuku iz ove gde su pili jagodu…Takođe, to je super način da se što bolje ispovraćaju, kada saberu tih 6 vrsta sa tročasovnim skakanjem…

slika 2

3. tanjiriće sa baš tom slikom, na koju samo 10% dece obrati pažnju, više ni slavljenika ne zanima šta je na tanjiriću, jer mu pažnju zaokupe deca…

slika 3

4. 4 vrste salveta, jer i ove su bile BAŠ lepe…

slika 4

5. kanapee, pice, tortilje, za decu koja će samo gricnuti malo i otrčati u igru…

slika 5

6. animatore, klovnove, jer – neće valjda neko s njima da se igra? Mama, tata, stariji brat, ili ne daj Bože deca sama da se zabave?

slika 6

7. vatromet – nova moda, a što da ne i to? ima se, može se…

slika 7

8. kapice, koje će skoro svi pobacati i izgaziti u rekordnom roku…

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

9. trubice, od kojih i zidovi dobiju upalu ušiju…

slika 1

10. face-painting, iliti oslikavanje lica dece…Ja stvarno ne znam kako smo živeli bez toga do sad?..

slika 10

11. poklončiće za svako dete-gosta – kao znak pažnje i zahvalnosti (čitaj: ima se može se)…

slika 3

12. rođendane u trajanju od 3 sata, ili 2, u ekstremnim slučajevima, (čitaj: ajd` samo da otaljam…)…

slika 9

13. igraonice po svaku cenu – što je posebna priča, vrlo bolna mnogim ženama…

slika 11

14. zvanje roditelja, koji ostaju na rođendanu uz svoju decu, što automatski znači da je potrebno obezbediti dobru kilažu rolovane prasetine, kupus-salate, piva i crnog vina…

slika 12

15. razne grickalice (čips, perece, štapiće, lizalice, bombone…) pre i posle slanog dela i torte…

slika 13

(ovo moramo prošaputati, pošto se o tome samo šapuće – 16. dobar poklon, znači, ako može bez: ramova za slike, keramičkih šoljica, raspadajućih igračaka…i ostalih smrdećih sitnica od Kineza. Ako može: neki dobar, firmiran duks, firmirane patike, zlato, pa što da ne i torta, evrići, original barbika, nešto iz fensi radnji…znači- uglavnom ono što vole mame a ne vole deca…)

Gifts boxes

17. da to bude datum koji odgovara što većem broju gostiju – nema veze što je rođendan u julu, slavi se u septembru, kada je ceo razred tu…

slika 16

18. zvati celu grupu vrtića, ili ceo razred, bez obzira što dete ne voli sve drugare ili se ne druži baš sa svima…

slika 28

19. i tako u nedogled…budimo strpljivi, svakim danom niču nove ideje…za proslavu rođendana na što luđi, što blesaviji i skuplji način…

Što jednostavno kada može komplikovano?

Da bar svaki roditelj ima firmu koja prodaje sve ove navedene drnde i usluge, još bih i razumela. Ali ovako, kada se dižu krediti za proslavu rođendana, ne bi li Cica, Maca, Kuca i Jeca o njemu sutra pričale na pijaci, na poslu…Nemam reči.

Gledam ja to stalno, i evo kako VIDIM sve ove stavke:

1. Rođendanska torta ne mora uopšte ni da bude torta. Ako je ukrasite sa sitnicama, slikama koje dete voli, to može biti i običan kolač. Njih ne zanima kilaža i vrsta fondana, samo detalji koji se odnose na njihove omiljene likove iz bajki, crtaća. Nikako ne bih da se zamerim ženama koje žive od pravljenja torti, ali vrlo je očigledno da je više od polovine kilaže torte otišlo na fondan, tj. ukrase koji su preslatki, nezdravi, i potpuno neukusni u odnosu na biskvite i filove.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

moja Plazma, jednostavno, brzo, klinci oduševljeni, ukusno, šta fali?

Iako možda nekome izgleda, ali pravljenje cveta, mace, u mom slučaju dinosaurusa, uopšte nije problem. Deca to ne gledaju kao mi: svaku sitnicu, grešku, mora sve biti savršeno. Uostalom – za koga vi pravite taj rođendan?

slika 17

Deca nisu perfekcionisti, oni znaju da maštaju 🙂

2. Kada sam počela da slavim deci rođendane, SAMO jednom sam se zeznula sa ovim sokovima, i okrenula novi, divan, jednostavan list u svom životu. Zapamtite i razmislite: samo voda i limunada. Zakon zauvek, a ako probate, videćete da sam u pravu. Pošto slavimo rođuse u leto i jesen, za ovaj prvi limunadu pravim sama (vrlo prosto i jednostavno) a za ovaj drugi kupim (jer ona domaća više ne prija organizmu po nižim temperaturama). I to ne mnogo, bez preterivanja. Posle slatkog (torte) se u mojoj kući pije voda i ništa drugo. Kod mene se nikada nije desio ni jedan slučaj povraćanja, boli stomak i sl.

slika 18

Voda i limunada – za zdrav stomak deteta 🙂

3. Ah, ti tanjirići…Problem broj 2, odmah nakon mira u svetu. Pa šta ako nema onih sa dinosaurusima? kakve bi eto mi svi voleli…Ali nema! Čak ni gusare koje smo postavili niko nije jednom rečju prokomentarisao, nego deca pričaju svoju temu, pričaju…A tortu sam im sekla na obične, bele…niko reči jedne, deca jedu, gledaju u torte (šareno, prosto, sa malim dečjim detaljima), svima super.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Deca izvoljevaju samo pred obiljem 🙂

4.Ah, te salvete…Ako može što deblje, što mekše, sa tom i tom slikom, jao vidi ove! tako su slatke, ajd i ove, pa da kombinujemo…I onda vi to sve lepo iskombinujete (želje i novčanik) i pri kupljenju tanjirića shvatite da se skoro niko od dece nije ni primakao očaravajućim slikama, a kamoli obrisao usta!? I šta ćemo onda: niti vratiti u pakovanje, niti baciti…I ja sam se prvi put tako zanela, pa onda mesec dana sve moguće šnicle ostavljala da se cede na drečavo roze medama, barbikama… Obične, skromne, u boji da, ali ako nema dinosaurus, pa nije kraj sveta! Da li treba da napomenem da ću i u narednih mesec dana šnicle cediti na rođendanskim salvetama… Obećanje samoj sebi: sl.put delim kuhinjske ubruse, i to samo deci koja su musava.

slika 4

Deca ne obraćaju pažnju na detalje koji očaravaju odrasle 🙂

5. Gde nestadoše oni divni rođendani gde se jeo hleb namazan margarnom, komad salame i rendani sir preko? Skoro da je to i zaštitni znak rođendana iz prošlosti: hleb, salama i rendani sir. Danas: ovo dete ne jede ovo, ovo salamu, ovo šampinjone, ovo je alergično na ovo…Ako imate sreće – poješće mrvicu od gomile koju ste spremili! Tek kada deca malo porastu,  jedu više, ali sve do školskog uzrasta je brljavljenje! Bacaju tako ljudi hrane i hrane na svakom rođendanu, ne misleći mnogo o tome šta rade. Samo i jedino zbog želje mojih mladunaca, uglavnom je na meniju pica, obična kaprićoza sa šampinjonima i kečapom, isečena na male komade. Nema ništa drugo! I znate šta? Svi jedu! Niko ništa ne odvaja, ne glupira se. Ako se nekome baš i ne sviđa, dete iz želje da se ne izdvaja ili da ne ostane gladno, to ipak pojede! Vuci siti, ja srećna.

slika 5

Društvo deci otvara apetit i pruža ukus jelima kakav nemaju nikada, sem na rođendanu 🙂

6. Ja nikada nisam unajmila klovna ili animatora. Iako imam dobrih prijatelja među njima, iako sam to mogla dobiti i besplatno. Takođe, uvek nađem vremena da osmislim par igrica za decu, ako im bude dosadno, a bilo je takvih situacija, pogotovo kada imate dete koje nije više malo a nije ni veliko…Toliko ima mnogo igara koje mogu ulepšati rođendan, treba samo iskopati ideju iz glave, knjige, kompjutera. Bez imalo ili mnogo para, sa običnim kućnim stvarima. Ako rođendan ima animatora, onda deca kao roboti gledaju u njega, očekuju zabavu samo od njega i postupaju prema njegovom uputstvu. Tu nema mesta mašti i volji deteta, i onoj njihovoj „Ej, `ajde da se igramo ovoga…“ Ja ne bih da obezvrednim posao ljudima koji to rade, ali verujte, znam i priču druge strane, strane animatora. Da li su to vaspitačice, razni zabavljači…roditelji od NJIH očekuju zabavu. Nije bitno šta, kako…Bude tu svega: ako tačka nije „na nivou“, neka deca udaraju animatore, plaču, hoće kući…To se zna pretvoriti u pravi cirkus!

Čak i ovakva deca, navikla stalno na više, više…izgube se u gomili onih „običnih“ u našoj kući, jer bi inače bila u manjini, odbačena. Za dobru žurku u našoj kući potrebno je  – ništa što već nemamo: igračke i muzika.

slika 22

Pustite decu da se sama igraju, ona to znaju 🙂

7. Ovo ne znam kako da prokomentarišem a da ne uvredim roditelje koji ovo plaćaju, jer mi se čini da je to najvažnije. Da se priča…Totalno nepotrebno. Deca u vatrometu ne vide toliku pompu kao odrasli, niti su zainteresovani da 5 minuta drže svoje glavice ka gore i dive se. Par prskalica za Novu godinu je sasvim dovoljno.

slika 23

Deca najviše  uživaju u stvarima koje mogu da dodirnu 🙂

8, i 9… su za mene nepotrebne stvari do te mere da bih svakom preporučila da dobro razmisli pre nego što krene u nabavku:

– kapica – koje deca skoro uopšte ne nose tokom rođendana, jer im smetaju pri igri, žuljaju ih, ne sviđaju im se…Sve u svemu, još đubreta.

– trubica – koje su zabavne samo dvojici (uglavnom dečaka) koji su glavni razbijači svake žurke, koji idu od deteta do deteta i trube mu na uvo, ne bi li se ovo nesrećno potuklo s njim. I tako sve dok neko ne ustane (zbog  bubnih opni normalnih prisutnih) i otme?! ovu napravu malom čedovištu. Ta naprava, stvorena za nerviranje, takođe ide u smeće, ili kući malog gosta gde će vrlo brzo završiti – a gde bi drugo, u smeću.

kontejner

10. Likovi u koje nam se deca pretvore na sve većem broju rođendana su stvarno super. Ali samo u prvih 5 minuta; dok se novorođeni lav, tigar, leptir, prošeta među ostalim živuljkama i dok se jedno drugome naoduševljavaju. Onda juriš na lijane koje čekaju i koje će uskoro biti sve ulepljene u boje za lice. Od znoja i zaboravljenih ručica nastane na licu PRAVO umetničko delo, koje jadne majke trljaju svim vrstama sapuna, tečnog vima, raznim kremama…do dugo u noć. Da me ne shvatite pogrešno: meni je to divno, estetski jako lepo, ali za neku karnevalsku šetnju, maskenbal, dečji korzo i slično, ne za rođendan.

bojice

Dečji rođendan je obojan samo srećom 🙂

11. Evo jednog tipično prepisanog običaja iz konzumerskog zapadnog društva, pod sloganom „Kupih, Kupujem, Kupiću“. Zašto bi dete dobilo poklon od slavljenika? Iz kakve zahvalnosti? Pa doneće i ono njemu poklon za njegovu žurku!? Zašto se pobednik u ovoj i onoj igri mora nagraditi nekom drndom od Kineza (uglavnom, žao mi što ih ovde toliko ispljuva`, al` šta ću, kada je tako), koja ne znači ništa, koja će možda još i taj dan, u đubre?

Ako već hoćete takmičarski duh + medalja, to može biti i pesma, poljubac, pobednički tron od stolice, medalja od papira koju će slavljenik napraviti pre rođendana…Tako mi to radimo. I deca su toliko srećna, samo im osmeh beo od zubića vidim.

slika 25

Najveća nagrada detetu jeste pohvala pred drugarima 🙂

12. Deca rođendan čekaju cele godine, on je njima važniji od bilo kog dugog praznika, čak i od Nove godine, jer to je dan kada dolaze drugari 🙂 Zato, ako ste ikako u mogućnosti, ne ograničavajte vreme za rođendan. Ja nisam nikada i ne smetaju mi tuđa deca ako su kod nas 4 sata, a ne 3 koliko je Vlada odredila nekom Uredbom!? Ovi naši domaći, iz komšiluka, ostaju do kasno, i sve se bolje igraju, jer se smire, i pravo uživaju. Što bih ja to prekidala? Pa samo danas je rođendan 🙂

srecna deca

Rođendan je najveći praznik za dete:)

13. Rođendan u igraonici tolerišem samo i jedino ako porodica ima jako mali stan. Sve veće od 60 m2, za mene je izmišljanje i tražnje izgovora za sređivanje kuće. Neka se ljuti ko hoće, ali kuća nije samo dečja soba! Ja imam komšije koje, pored ovako divnog igrališta, deci rođendan slave u igraonici. Do te mere se masa pomodarisala, da se dižu keš-krediti za proslavu dečjeg rođendana!!?? Rođendan nije mesto gde deca moraju da skaču i deru se što više. Zar ne? U igraonicama  to liči na…

slika 27

14. Sve i da poznajem SVE roditelje čiju decu zovemo na rođendan, šta će oni na toj proslavi? Da jedu? Svašta. Neka dođu neki drugi dan, ovde samo prave gužvu, o trošku da ne govorim, potpuno mi je na drugom mestu.

kids_dancing

Dečji rođendan je žurka za decu 🙂

15. Sve što deci ponudite između slanog i slatkog jela, samo će im dodatno napuniti stomak i neće jesti ono što ste planirali kao glavno. Dok se dođe do torte, nema više mesta ni za zalogaj. To nije stomak kao naš, ne zaboravite to. Kod mene nema ništa između pice i torte. Samo voda ili limunada.

 jelo

Tri sata igre sa dva velika obroka, ne ostavlja mesta za užinu bilo kakve vrste 🙂

16. Zna se kome možete reći dečju ili vašu želju za poklon – babi, sestri i najboljoj drugarici. I to je to. A podilaženje mami i tati slavljenika, tako što ćete kupiti nešto skupo, osuđujem odmah.

meda

Dete se najviše raduje igračkama 🙂

17. Moje starije dete ide na gomilu rođendana u septembru, drugarima koji su inače rođeni u julu i avgustu. Kao raspust je, mnogi su na moru… Zamislite vi sebe da svoj rođendan proslavljate 2 meseca kasnije? Kako biste se osećali? Ja kao idiot. A isto tako bi mi bilo i onoga dana kada mi je stvarno rođendan. Pa, eto, srećan mi rođendan koji slavim za 2 meseca. Super. A čini mi se da nije ni društvo u pitanju, koliko pokloni – da se sigurno vrati sve ono uloženo tokom školske godine. Kao da je jesen garancija da će svi doći na rođendan…

TinkerbellMagicBirthday-1

Čarolija rođendana traje samo jedan dan 🙂

18. Zvanje celog razreda ili cele grupe vrtića za mene znači:

– dete nema najbolje drugare i ne zna koga bi pozvalo, jer se ne druži skoro ni sa kim

– pozovi sine sve, ima se…

– kad sam već platio toliko za igraonicu, šteta da zvrlji sa vas 12…

Uglavnom je to na nagovor roditelja, ili na navaljivanje deteta koje je naučilo da ima sve, pa i sve drugare, bez obzira na to što neke od njih na proslavi neće ni pogledati.

manje je...

Manje je uvek više 🙂

R*E*Z*I*M*E

Ja nisam kupoholičarka. Nakon ovog teksta, to je svima jasno. Ali nemojte misliti kako sa vešticinom metlom stojim uz vrata i terorišem decu na rođendanu. Imam malo više posla tih dana, ali svaki od njih radim srećna što imam kome da spremam rođendan. Meni nije problem da ukrašavam kuću sa krep papirom, pravim medalje i duvam balone. Nije mi problem da napravim dve, tri torte, jer ih pravim svojoj deci. Još uvek su mali i žele tortu i ostalo; jako brzo će doći dan kada će rođendan slaviti u gradu, bez balona i pesmice „Danas nam je divan dan“… Radujem se svakom detalju naše proslave i tako učim i svoju decu. Ovakvim načinom pripreme, učim ih šta je najvažnije u životu, ne samo na rođendanu. Mislim da ne grešim. Bar se trudim.

Ne zaboravite da tog dana slavite ljubav. Slavite dan kada ste po prvi put ugledali okice vašeg mirišljavog anđela i poželeli mu dobrodošlicu u vaše srce. Ja ne dam nikome i ničemu da tu sreću kvari. Nemojte ni vi.

Advertisements