Oznake

, ,

U svetu biljaka i bašte, svaka godina je novi izazov. Novi prostor za igru na kojem korake ne određujete vi, nego priroda. Sve što ste zamislili, planirali i obećali sebi, moraće da se umili vremenskim prilikama, ili – zlo ne čulo – neprilikama. Nekada ćete morati malo požuriti, i pratiti prolećno sunce bržim potezima, a nekada, kao ove 2015-godine, moraćemo malo usporiti korake.

Kiša, niske temperature, poneka susnežica, oblaci i magla – nisu baš dobrodošli ljubiteljima martovskih priprema za sejanje bašte. Iako se ove prve pripreme vrlo uspešno odvijaju i u zatvorenim prostorima, bilo bi lepo kada bi nam april osvanuo sunčan 🙂

Naravno da jedva čekam proleće, ono pravo! Prevrtljivo vreme me ne interesuje… ali semenke – da! 🙂

20150310_163744

Izbor semena za sadnju zavisi samo od vas. Što sam više učila i bavila se baštom, to sam više želela skupljati svoje semenke. Neke i dalje kupujem, naravno, i trudim se da to uvek bude seme domaće proizvodnje. Tim se vodim pri izboru.

DA, pravo je vreme!

Da se ne desi opšta panika kada sine sunce, naravno da treba krenuti na vreme sa pripremom sadnica. Čim se list na kalendaru okrene na MART, možete krenuti sa planovima za ozelenjavanjem vašeg okruženja 🙂

Neke se biljke moraju uzgajati iz tzv.rasade, a nju možete vrlo lako i jednostavno stvoriti sami! Lepota…

20150310_163705KOJA RASADA SE SPREMA U RANO PROLEĆE? 

U rano proleće, početkom marta – ako je zima bila topla i kratka, ili sredinom ovog meseca – nekih 2-3 nedelje pre velikih setvenih poslova, možete posaditi semenke za rasadu. Razne vrste salata (bez obzira da li imate „jesenjsku“ već posađenu), blitvu, spanać, celer, krastavce, paradajz, papriku… kao i razno jednogodišnje cveće (navedeno niže u tekstu).

20150310_163050

Salata, spanać, blitva – su biljke čije seme možete odmah saditi u lejice, ali ćete ih nakon nicanja morati raščupavati, tj.razređivati. Takođe, seme će brže isklijati u posudi za rasadu, jer će ona zadržavati toplotu uz koren i biljka će se brže i bolje razvijati. Ovo je posebno značajno kada je proleće kišno i hladno.

PRIPREMA RASADE

Izabrane semenke možete saditi u bilo koje posude, koje imate kod kuće: glinene, plastične, silikonske, metalne… sve što ima udubljenje za zemlju – može da posluži 🙂 I ja se služim svim što mi se nađe „pri ruci“, i evo kako to izgleda ovih dana kod mene:

1.Žardinjere – koje mi u martu služe za rasadu, a kasnije za cveće

salata

1.Posude sa pregradama – koje možete kupiti u svim prodavnicama poljoprivrednog materijala, ali možete iskoristiti i neke postojeće modle i stare kalupe koje imate kod kuće… Cena ovih plastičnih podloga za sadnice je vrlo pristupačna, 100-150 din (oko 1evro), zavisi od veličine.

20150310_163050

2.Iskorišćene ljuske od jaja 🙂 o kojima više možete pročitati ovde.

20150316_145545

Nakon što napunim sva udubljenja zemljom do vrha, semenke pažljivo spustim na rastresiti humus

rasada

ljuske 2

samo ih malo gurnem u zemlju i zalijem. Gotovo!

20150316_160539

Najbolje bi bilo sadnice čekati na otvorenom i zaštićenom (od mraza i previše vlage) mestu. Ali, ukoliko se sunce još uvek stidi da izađe, može pomoći i –

topli pogled ispod prozora

neonka ispod kuhinjskih elemenata

crni najlon koji će privlačiti sve sunčeve zrake u okolini.

mesto

U prvoj fazi – klijanje – semenkama je napotrebnija toplota i vlaga. Zato im možemo malo pomoći i zagrnuti ih providnom folijom, ALI samo dok biljka ne isklija na površinu.

Šta je sledeće?

Vaš sledeći posao je samo da pratite vlažnost zemlje i po potrebi je zalivate. Dobar savet: svoje semenkice ćete potaknuti da brže klijaju ako ih zalivate mlakom vodom. Ne toplom, samo mlakom. Ukoliko nemate vremena da „pravite mlaku vodu“, odlično rešenje je da zemlju zalivate odstajalom vodom. Tj. čim zalijete biljke, naspite vodu u posudu i koristite je pri sledećem zalivanju, kad primetite da je zemlja suva, kad god to bilo.

Kako bi zemlja što bolje zadržala vodu kojom ste je zalili predlažem da u nju pomešate ZEOLIT.

20150310_163802

Neka vas ne buni fotografija na ambalaži – zeolit je vrlo slabo zastupljen u baštovanstvu, i uglavnom se koristi kao vitaminska dopuna za ishranu životinja. U poslednjih par godina, svoju ulogu nalazi i u ljudskoj upotrebi, a mi – organski baštovani, na velika vrata ga unosimo i u bašte. 

 Ja nikada ne merim na grame taj procenat zeolita koji mešam sa zemljom, jednostavnom „odokativnom“ metodom stavljam od 10-30% zeolita na količinu zemlje koju imam. Ne morate se opterećivati i brinuti, nećete pogrešiti ako ga bude malo više ili manje.

zeolit

Nešto više o zeolitu – pročitaćete u sledećem tekstu Baštaonice 🙂

20150316_144859

Biljke koje se seju u baštenske leje iz rasade su: zelena salata, paradajz, krastavci, sve vrste paprike, sve vrste kupusnjača (kupus, kelj, brokoli, karfiol, keleraba…), celer, patlidžan… a od cvetnih vrsta to su: kadifice, lepe kate, petunije, surfinije, fuksije, muškatle, salvie, begonije…

NAPOMENA: Sve ove semenke mogu se posaditi i direktno u baštu, tj.otvoreno zemljište, ali će mnogo kasnije nići, imaće lošiji koren koji će teže razvijati gornji deo biljke, zahtevaće plevljenje/raščupavanje… i teško će moći „stići“ po veličini i kvalitetu biljku koja se razvila iz rasade.

Nekim biljkama je potrebno 3 dana (salata) da isklijaju, nekima i do 10-14 dana, zavisi od vrste biljke, toplote i vlage.  

Budite strpljivi i nadajte se malim zelenim listićima, koji će tek da vas raduju!

20150316_161544

Žarko želim da me kopirate, do sitnih detalje prepisujete i uživate, baš kao i ja! 🙂

Advertisements