Oznake

, , ,

Svi ljudi koji se bave bilo kojim oblikom nekomercijalnog baštovanstva, imaju svoje lične razloge zbog kojih je to tako:

* nasledili su baštu od roditelja u kući u kojoj žive, pa po inerciji nastavljaju da je neguju

* nezaposleni su, imaju višak vremena a pritom imaju zemlju koja je pogodna za obradu

* zbog želje za ishranom organskim povrćem i nepoverenjem u kvalitet kupovnih namirnica

* zbog promene celokupnog načina razmišljanja i ponašanja

* zbog toga što žele da uštede

Složićemo se svi da je ovaj zadnji razlog vrlo često presudan u odluci da se nešto započne saditi. Ne šteti malo pomoći kućni budžet, posebno kada se radi o većim količinama povrća koje možete vrlo lako sebi proizvesti.

Ja sam odrasla uz baštu, ali sam jedan deo života živela bez nje. U podstanarskim stanovima sam negovala sobno cveće, jer mi betonski prostor bez zelenila jednostavno – nema dušu. Kada smo se uselili u novu kuću,  svaka finansijska pomoć bila je kao dar s neba, i bilo je nekako logično da na velikoj zemljanoj površini nešto i posadim. Tada sam koristila i porodiljsko odsustvo, tako da je i vreme bilo na mojoj strani. I tako je to počelo…

Svi koji započnu „ljubavnu vezu“ s biljkama, vrlo brzo shvate da je ona veoma zarazna. Jer, biljke uglavnom uspevaju i nagrađuju plodovima, što svakako raduje čoveka i budi želju za još većim ličnim uspesima ovog tipa .

Svaka kesica semenki može vam doneti killograme proizvoda.

20150310_163705

Od vaših prehrambenih navika zavisi i izbor biljaka, naravno. Bašta koju sejem u svom dvorištu ima samo  80 m², i za biljke koje volim videti u njoj nikada nisam potrošila više od 30 evra u proletnom i 10 evra u letnjem/jesenjem periodu. Sve i da kupujete rasadu, cene su zaista zanemarljive.

20150310_163744

Od te uložene sume, redovno dobijam (od prilike, nikada nisam merila): minimum 50kg šargarepe, isto toliko paštrnaka i peršuna, 20 kg cvekle, 10 kg boranije, 10 kg graška, 10 kg krastavaca, oko 50 kg paradajza, rukolu i vlašac za celo leto, zelenu salatu, mladi luk i rotkvice za celo proleće, spanać, blitvu i kelerabu toliko da ih gotovo nikad ne kupujem, kupus za korišćenje tokom cele sezone, oko 5 kg brokolija i karfiola, malo praziluka, celera… Ako bismo sve to pretvorili u redovne cene – ušteda je ogromna!

Prosečna vrednost uštede

Ovo je moje gledište, s obzirom na dosadašnje iskustvo i bez obzira na veličinu zemljišta moje bašte. Navela sam okvirne količine i srednje, trenutne cene.

Capture

Od 400 uloženih – dobijate vaših, zarađenih – 8600 dinara. Sve je jasno 🙂

Kao što vidite, brojke dokazuju samo jedno:

Bašta u vašem domu može biti velika ušteda za vaš kućni budžet. Negujući baštu, pomažete sebi u realizaciji nekih drugih planova i poslova. Probajte izračunati koliko novca nedeljno trošite na biljne namirnice i onda zamislite da vam ta ista suma ostaje u novčaniku. Ne bi bilo loše, zar ne?

I nije, uopšte nije loše 🙂

Advertisements