Oznake

, ,

Kada se roditelju, koji očigledno greši, ukaže na grešku – on se ljuti. A kada taj isti roditelj mora ispravljati grešku – onda je dete krivo što ne može ovo, ili ono… U svakom slučaju – dete je krivo; jer – roditeljima je jako teško priznati da su zabrljali.

Kako očekivati od deteta od 8 godina da za dve nedelje provedene kod logopeda, promeni svoje (godinama sticane pogrešno) govorne navike i ispravi sve greške koje su mu drugi zaradili? Ko to još može da veruje da nije zakasnio i da je dao sve od sebe?

Napominjem da ovde mislim samo na decu sa zdravim i sposobnim govornim aparatom.

Postoje stvari koje ne možete menjati kod dece, jednostavno su takve – kakve su. Ali na navike koje se stiču – možete da utičete, još kako.

U razgovoru sa jednom drugaricom-logopedom, dobila sam i stručnu dozvolu za objavu ovih mojih saveta mamama, koje će ići ili već idu ovim edukativnim putem. Uzevši u obzir sve prirodne karakteristike dece, kao i razliku između dečaka i devojčica, evo mojih predloga – dok još nije kasno.

ŠTA TREBA,A ŠTA NE TREBA RADITI?

1.Pričajte svojoj bebi. Ali, smanjite sebe kada beba krene da guče. Pogrešno je pričati non-stop detetu, posebno u vremenu kada ono sâmo ima moć govora. Nemojte pitati dete pokazujući mu predloge:“Hoćemo ovo ili ono?..“ Insistirajte da ono sâmo kaže, umesto da samo pokaže na tu stvar koju mu nudite.

2.Ne tepajte detetu po ceo dan. Za to postoje određeni termini – maženje i pred spavanje.

3.Učite vaše dete da peva i recituje. Mnogi glasovi se brže nauče pevajući ili rimujući slogove.

4.Smanjite svoju helikopter-ulogu. Ne nudite detetu 100 puta nošu, ne zovite ga 200 puta na ručak i ne preterujte sa raznim ponudama. Dete će tražiti.

5.U prvoj godini života – nema televizije. U drugoj i svim ostalim, samo crtaći i samo pola sata dnevno. Isto važi i za kompjutere. Redukujte te mehaničke prenosnike uglavnom loših sadržaja kod vašeg deteta što je više moguće. Ne samo zato što „će mu otići vid“… nego zato što ta mašina priča umesti njega. Nije ono ni samo, ni „jadno“ ako je u svojoj sobi sa bojicama, igračkama… Naprotiv. Deca umeju da maštaju a mi odrasli to redovno zaboravljamo.

6.Druženje s decom. Da li putem vrtića, komšiluka, dovoženjem i odvoženjem kod prijateljeve dece… Nemojte štedeti sebe, bicklove, benzin, vreme… nema tih para.

7.Pustite detetu muziku za decu. Nije sâmo, sluša decu i priče iz „svog sveta“ i usput uči reči. Odlična pomoć 🙂

8.Hrabrite vaše dete nadimcima koji će mu podizati samopouzdanje, a ne spuštati ga na nivo male bebe. Deca se poistovećuju sa mnogim likovima, i nesvesno preuzimaju i njihove karaktere (npr. bebe, mace, mede…). Naravno da će se dete drugačije izražavati ako mu tečno i jasno kažete „gde je moj veliki dečak?“ nego tepajući „`de mamina beba?“.

9.Knjige su veoma dobrodošle. Kada dete počne govoriti, ispitujte ga. Vrlo su korisne u ovu svrhu slikovnice koje umesto određene reči imaju sličicu, na koju vi samo treba da pokažete prstom, a dete da kaže reč. Vremenom, na taj način, naučiće i da menja reči po padežima, a što je jako važno – zavoleće čitanje.

PA100070

To je ono osnovno. Ovaj tekst je rezultat mog revolta na problem jedne zdrave i pametne devojčice, čiji roditelji su se posle mnogo godina setili da porade na razvoju njenog govora. Ne bi ni sada pokretali to pitanje, da se detetu nisu počeli rugati u školi.

Jer problem nepravilnog izgovora glasova nije izolovan, on se širi na sve oblasti života u koje dete ulazi. I uopšte nije za zanemarivanje.

Advertisements