Oznake

, ,

Jeste vi primetili koliko je danas moderno biti u haosu? Čujete li vi svakodnevno, više puta:

„Ne mogu, u haosu sam danas!“

„Haos, čoveče, ne pitaj!“

„Ženo, ovde je haos!“

„Haos mi je na poslu, strašno!“

„Brate, haos!“

Ako nisi u haosu, nisi IN, nisi zanimljiva, nisi poželjna, verovatno nemaš ni posao, ni zanimaciju, a to je tako … oooodvratno! Bljak! A ko želi biti odvratan?

Ako nisi u haosu, verovatno ti je život toliko dosadan i memljiv, da si odokativno neka seljačina iz nekog turbo-folk sela gde 100% nema ni smartphon-a niti interneta. Mism… smor!

Ako nisi u haosu sigurno nisi video ni reklamu za Burn, Guaranu, BMW, Luj Viton, All Incluzive… Ti si SIGURNO neka dupla seljačina…

.

.

.

.

⊃↓⊂

Ako malo uškiljite, videćete da osobe koje 24/7 pričaju da su u haosu (i žene i muškarci), to rade dok telefoniraju, sede na kafici, dok kuckaju na fejsu, dok im neko radi nadogradnju noktiju… i to sve zato što imaju još dva posla koja moraju završiti toga dana! Isto tako teška i odgovorna, kao i prethodni! Strašno!

Biti danas u haosu znači raditi isto ono što su i naše majke, babe, dede i njihove dede radile ceo život! Baš bih volela da čujem moju babu kako iz njenih usta izlazi reč HAOS. Mislim da bih se slatko nasmejala. A ona se, kao i većina naših predaka presavijala od posla i obaveza ceo svoj vredni život.

Pa otkud onda ovoliko savremenih haotičnih žena? Da li su se kućne obaveze, redovan posao, kafenisanje, odlasci na pijacu, kod lekara, u bioskop… i sve ono što radimo svakoga dana – da li se to sve pretvorilo u HAOS?

Ili je u našoj glavi taj haotičan gost od redovnih poslića, obaveza, uživancija, navika i svega ostalog – napravio mali nesporazum?

Ili je „haos“ neka lekcija u školi koju mi matori učenici nismo radili u naše vreme?

Ne znam…

Ono što je jedino sigurno, jeste da je i ova problematika preuzeta sa zapadnjačke strane, odande gde je to moderno, fensi, novčano potkovano… Pa mi onda, celu priču ukomponovali u naše dvorište, uzeli to malo krpica što imamo, pa mora i delovati smešno. Zar ne? Niko od nas ne radi na petoj aveniji, u svetskoj banci, niti kao direktor Luvra, ali garantujem da je mnogo naših koji više kukaju na svoj haos, od direktora ovih firmi koje sam slučajno nabrojala.

Da li je nacija sve lenja i lenja, pa se i svakodnevne obaveze svrstavaju u haos?

Da li išta vredi taj lažni poslovni ambijent?

Da li je bolje kukati ili ćutati?

Da li sam ja normalna ako radim i ćutim?

Ja pišem sve ovo zato što ja, naime, imam problem. Ja nisam u haosu 😦 Pa sad ne znam šta da preduzmem? Kako da se izbauljam iz ovih himalajskih obaveza i teleportujem u haos? Ima l` neko ideju?

 

Advertisements