Oznake

, , ,

pisano 1987. godine, rok trajanja – neograničen

Dušan Kovačević „Klaustrofobična komedija“

odlomak

„MILICIONER: Šta radiš to, Savo?
SAVA : Skupljam stari hleb. Za svinje.
MILICIONER: Držiš svinje?
SAVA : Ne držim, izdržavam ih. Posle prodaje izdržavaju one mene… Tako, izdržavamo se.
MILICIONER: Hm… Mala ti plata, Savo?
SAVA : Mala… Pomažem sina, kćerku, sestru, brata i majku.
MILICIONER: Puno ih je.
SAVA : Nije njih puno, moj Vule, nego je mene malo. Da me ima više, bilo bi mi lakše. A njih hvala bogu, nikad previše.

MILICIONER: Da… a ja mislio da bacaš djubre, pa se baš obradovao što te vidim.
SAVA : Pre pola godine sam prestao da plaćam komunalno. Kad su me tužili, rekao sam sudiji: Neću da plaćam, jer ja nemam šta da bacim… A malopre se nešto mislim da sam, ipak, pogrešio. Morao bi da im plaćam, ali ne zato što ne bacam, već za ono što uzimam… A tebi je malo krivo što vidiš da skupljam hleb?
MILICIONER: Jeste… I da znaš, ima da ti pomognem… Ima da predješ da radiš kod mene. Nećeš ti meni da prekopavaš tudje djubre.
SAVA : Sve zavisi, moj Vule, šta je djubre… Jedan moj komšija, inače baš gospodin čovek, krenuo uoči Nove godine da baci djubre. Lift se zaglavio, a ovi što ga odglavljuju otišli na doček. Kad su ga oslobodili posle dva dana, čovek pojeo sve što je poneo da baci.
MILICIONER: Djubre?
SAVA : Bilo djubre dok nije ogladnio. Sutradan, po zaglavljivanju, počeo da prebira po kesama: ovo još može da se jede, ovo nije djubre, ovo jeste, ovo nije… Prvi dan. Drugi dan sve pojeo. Našli ga s praznim kesama. Još se izvikali na njega: Što si pošao da baciš kad nije bilo za bacanje! Vozaš se iz luksuza! Morao čovek da se izvinjava što je dva dana proveo u liftu i jeo djubre.
MILICIONER: Da… svega ima.
SAVA : A jedan moj komšija, pesnik, kad je čuo ovo, rekao mi je: Znaš, Savo, neko jede djubre u zaglavljenom liftu, a većina u zaglavljenoj državi. Veli, dok nam ne odglave državu, siti ćemo se najesti djubreta.“

Advertisements