Oznake

, , , ,

Srela sam u životu razne vrste roditelja; neki su me oduševili, neki zapanjili, neki potpuno razočarali, a neki čak i razbesneli. Jedno je ipak sigurno: niko ne može suditi i procenjivati roditelje ko i sam nije postao roditelj. To je jedna od onih iskustvenih stvari u životu koja se mora „doživeti“.

Kao i sve najbolje stvari u životu, vrlo je teško, vrlo zahtevno, odricajuće, naporno i u isto vreme najlepše iskustvo. Apsolutno najlepši dar života. A svi mi sa svojim darom različito postupamo. Neko ga troši polagano, postupno, mudro, neko ga protraći u trenu, a neko ni ne primeti da ga ima.

Nikada u istoriji ljudskog čovečanstva nije bilo teže biti roditelj, nego danas. Što više imamo, znamo, saznajemo, učimo, trudimo se… kao da sve manje to isto ima smisla. Svi smo bombardovani lekcijama, kursevima, radionicama, stručnim savetima, tehničkim pomagalima… a samim tim i sve usamljeniji u pokušajima da od naše dece stvorimo dobre ljude.

Svi su roditelji zbunjeni kada u naručje dobiju mali zamotuljak u pelenama. Sve i da naučimo tehniku previjanja, kupanja i dojenja, ostaje ono najvažnije. Ono što se ne može strpati u priručnik. Pogotovo što mlađe generacije sve više pribegavaju instant odgovorima na svoja pitanja, iz navike stremeći ka modernom i dalekom. Ja nisam imala internet kada sam rodila prvo dete. Imala sam samo nekoliko knjiga koje sam procenila da mi najviše odgovaraju, najbliže su bila mom shvatanju i viđenju roditeljstva. Iz njih sam iskoristila neke savete koji su mi bili od neprocenjive pomoći, jer nisam imala nikoga iskusnog i voljnog da mi pomogne. Moj muž, koji je širio pelene, usisavao i radio sve kućne poslove bio je jednako zbunjen kao i ja.

Nakon svih ovih godina koliko sam roditelj, prvo jednog a posle i drugog deteta, mogu da napravim spisak osnovnih smernica roditeljstva, iz mog ugla.

LJUBAV 

Bez ljubavi nema ničega. Dete je plod ljubavi, a samim tim i ljubav sama. Nikada ne bih rađala dete čoveku kojeg ne volim ili koji mene ne voli. Dete iz osvete, koristi, lične satisfakcije i slično, vodi u višestruku destrukciju. To je plan unapred osuđen na propast. Isto mislim i za situacije gde žena želi sebi dete, bez muža. Uvek će da fali: detetu otac i ženi suprug. Ovo mi je potpuno sebična situacija od strane majke i potpuno nemoralna od strane tog muškarca. Nijedan čovek, ma koliko brižan bio, ne može zameniti biološkog oca (ili žena-majku) detetu. Zašto bi inače sve te osobe, koje su imale divno detinjstvo sa ljudima koji su ih usvojili, u svojim zrelim godinama (kada i same postanu roditelji) – tražile svoje biološke roditelje? Nešto fali. Možemo protiv ideja, stava i želje ali ne možemo prtiv biologije. Priroda uvek pobeđuje.

Ljubav ili njen nedostatak, rađa sve postupke nas kao roditelja; i one dobre i one loše po dete.

CILJ Ω

Svi roditelji nešto očekuju od svog naslednika; da li su to velike ili male želje, nije bitno, ali svi imamo neka očekivanja. Uglavnom nerealna. Da li zbog genetskih faktora, da li zbog navika koje će dete usvojiti, da li zbog prevelike želje roditelja, zbog premalo ljubavi… Nije lako. Ni jednoj ni drugoj strani. U tu situaciju smo upali nošeni bujicom „uspešnih“ koji iza svakog ćoška viču „Više, bolje, brže!“

Počinje vrlo jednostavno: da nauči da hoda, da nauči ovu pesmicu, da popravi trojku iz muzičkog, da bude vredan, da završi to i to… I onda kreće podvlačenje crte, kada se činjenice pokažu na svetlu dana. Šarene su, u zavisnosti od uloženog truda obe strane. Smatram da je najvažnije za svakog roditelja, da dobro razmisli i odluči šta smatra za najmoralniji, najbolji životni put, i da u tom smeru okreće dečju glavu.

Uspeh roditelja koji ima cilj jeste da njegovo dete uspe samostalno da odredi sopstveni cilj.

METODE 

Metode roditeljstva su razne. Razne, razne, razne. Beremo ih danas sa svih mogućih izvora informacija, pa ko zna šta da ubere, možda mu se i posreći. Bitno je samo da svi imamo svoju, onu koja najviše odgovara našem detetu, a ne da postupamo po šablonima, napravljenim po statistici. Metode se razlikuju po mnogim stvarima, ali ono što ih najviše deli jeste – učinkovitost. Neke imaju bolji rezultat, neke lošiji, neke daju trajne rezultate, neke kratkoročne. Treba biti mudar pa izabrati one koje odgovaraju vama i detetu podjednako. Ne treba se unapred osuđivati i praviti žrtvu od sebe, jer čovek ne prestaje biti čovek kada postane roditelj, nego mađioničar koji se trudi da svoj život spretno uklopi u novu ulogu. Metode mogu trpeti promene, ali doslednost često daje bolje rezultate.

Dobro određena metoda vaspitanja će svakom roditelju biti najznačajniji putokaz na teškom putu roditeljstva.

Ako u svojoj roditeljskoj glavi, pored gomile do juče sebičnih želja i  htenja, iskonstruišete ova tri pojma, dobićete jedan savršen, jednakostraničan trougao, koji će stvoriti isto tako savršeno – dete. Sa svim njegovim prirodnim nesavršenostima, baš kakvo treba da bude.

Advertisements