Oznake

,

Od kako sam počela da pišem ovaj blog, spremam se da napišem priču o njoj – ženi koja je glavni krivac za Blago mog života. Pored sve moje ljubavi, smisla, želje i potrebe za pisanjem, Bog, sudbina ili neka nevidljiva energija me je spojila sa njom, u pravom trenutku, potpuno neobavezno, polako i nenametljivo. Kao da je to – baš trebalo da se desi. Tako sam ja to doživela.

Na sajtu NajboljaMamaNaSvetu.com čitala sam njene tekstove, komentare i putem njih otišla na njen blog HappyChezMoi, i – ostala! Odmorila dušu i misli uz njene reči, svakodnevicu žene-domaćice, školovane majke koja želi biti  – majka i domaćica. Grčka, u kojoj ova Srpkinja živi, samo ulepšava njene priče i boji ih modro plavom, posoli morskom vodom i osunča vrelim suncem. Dora je potpuno obična i neobična žena; tiha i buntovna, neupadljiva i nezaboravna, poeta i realista, u isto vreme. Njena deca, muž i kuća su njen svet, ali… mislim da ni sama nije svesna dokle on seže. Potpuno nestvarne priče, misli i dela jedne žene, koju ćete videti u prodavnici, na ulici…i možda sutra i zaboraviti. Samo zato što niste prozborili sa njom. Verujem da njene komšije, ljudi koje redovno, svakodnevno sreće, i ne znaju kakva je ona ustvari.

dora2

Ali, eto dozvoliću si taj luksuz, ja mislim da znam. Zato što sam se pronašla, zato što sam takva kada nisam na poslu, pred publikom, pred bilo kojom gomilom neznanaca, kada ne moram da se šminkam i doterujem, kada sklonim masku ljubavi  i veštački osmeh.

Dora je glavni „krivac“ za prestanak moje glavobolje, nerviranja od rane zore i negativne komentare – koji su bili nezaobilazni deo svih vesti, rubrika …koje sam čitala na internetu. S ponosom mogu da izjavim: Jelena više ne čita vesti! Ne interesuje me ko se učlanio u koju stranku, ko je uhapšen i kome su se videle gaće na koncertu! Život mi je postao divan: čitam recepte, upoznajem kreativne ljude, smejem se sa njima, upoznajem mesta za koja ne znam ni da postoje, uživam u lepim, iskrenim emocijama, jedino vidljivim kada su napisane. Ne rečene, nego napisane.

Ipak je lakše otvoriti dušu kada vas niko ne gleda u oči, zar ne?

Neverne Tome bi sada verovatno rekle „Ma, daj! Baš ti znaš ko je ona? Kako možeš zavoleti nekoga tako? Ko zna kakva je?“ i slično. Ne mogu a da ne pomislim na poremećeni sistem vrednovanja, razmišljanja i nepoverenja koji me okružuje, a koji je posledica rata i nemaštine. Verovatno su ljudi zbog toga skeptični, ne veruju sebi, a kamoli meni, a kamoli tamo, nekoj Dori.

dora3

Ali ja joj verujem. I znam da nisam usamljena u tome. Kod nje nema pakovanja, šminkanja i trivijalnosti – samo ono što jeste, kakvo jeste. Kada treba na zemlji, kada treba u oblacima, s merom, ukusom i u plusu. I njena minus faza je potpuno iskrena, teška i melanholična – ali je njena! Od srca. Zato je i osećam tako jako – svoju. Kao kada potpuno neočekivano nađete srodnu dušu, dobru drugaricu koja vas razume. A to je poprilično sreća u današnje vreme. Zato ću je sebično, polako i pažljivo spustiti u kovčeg s mojim blagom, a vama dozvoliti samo da virnete i da se divite 🙂

dora1

originalne, Dorine fotografije preuzete sa bloga http://happychezmoi.blogspot.com

Advertisements