Oznake

, , , , ,

Nekada davno, važila je izreka da ako nemaš zemlje, svoje lične zemlje – kao da ne postojiš. „Čovek bez zemlje je ništa“. Kako je to tada tumačeno – ne znam, ali to je bilo vreme kada se zemlja delila ljudima, samo da bi se naselilo neko područje. Vreme je promenilo sve, pa i ovakvo razmišljanje, i stvarno bi bilo više nego ružno i nehumano danas nekoga optuživati što nema svojih par hektara, u svetu gde se krvnički borimo za kvadrate oivičene betonom…Međutim, nije letenje samo mahanje krilima.

Ja sam odrasla u kući koja je imala veliko dvorište, čak dva dvorišta, imali smo baštu, njivu…. Onda sam se udala za čoveka koji takođe ima sve to, čak u većim površinama, ali trebale su proći godine da bih shvatila poentu. U tim godinama, kada ni meni niti mom mužu nije padala na pamet zemlja, više smo trčali nego živeli. Bile su to godine planova, kupovine, malih beba…Bile su to godine u stanu, u zgradi, u centru grada, godine bez ijednog kvadrata zemlje gde bi se moje dete igralo, isprljalo i uživalo kao ja nekada.

Bog, sudbina, slučaj ili nešto drugo, odveo nas je u kuću s mnogo zemlje, zemlje za uživanje. Da li mi verujete da moja ćerka, koja je tada imala 5 godina, nije znala da izađe napolje, da trči i skače po dvorištu, da se igra i uživa u travi, biljkama, kamenčićima…? Trebalo nam je jako dugo da izbrišemo stare navike i uvedemo nova pravila, a onaj beton iz centra se u njenom ponašanju prepoznaje i danas.

Malo po malo, naše dvorište postaje mesto za istinsko uživanje. Ima tu mnogo trave, cveća, voćkica, i svakakvog povrća. Neskromno ću reći da je naše dvorište jedno od najlepših u našem kraju. Ne zato što je kao iz kataloga, nego zato što je stalno u rukama ljudi koji ga vole. I to se vidi.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Svako ima svoja zaduženja, ali i pomaganje onom drugom dolazi u obzir. Ipak smo oboje zaposleni, i vrlo često mi se desi da jedva čekam da idem kući da nešto posadim, pokupim…Kada sam počela da se bavim baštovanstvom, to je bilo samo i jedino iz potrebe. Novca je bilo malo, zemlje mnogo – rezultat je očigledan.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Prve dve godine sam sve radila mehanički, i dalje jurila na neke druge strane, a na svojoj zemlji se zadržavala samo koliko je neophodno. Bez uživanja, bez mnogo razmišljanja. Međutim… Druženje sa zemljom ili će vas oterati od nje ili trajno vezati za nju. To zavisi samo od vas. Meni se desilo ovo drugo.

Zemlja me je naučila koliko sam ja nevažna, a koliko je priroda važna.

Naučila me je strpljenju, nadi i zadovoljstvu.

Da budem deo nje, a ne njen vlasnik.

Da se trudim da joj dajem a ne samo da uzimam.

Zemlja voli čoveka, više nego što čovek može voleti bilo kog čoveka.

Ona daje svima, u čarobnoj melodiji njene tišine.

Čovek možda i oprosti nekada, ali  zemlja nikada.

Zemlja je otvorena knjiga sa osnovnim lekcijama života.

Ali, čovek retko gleda na dole, često mu pogled odvuče šarenilo nečega što ne dotiče zemlju. Čovek ne želi biti ponizan. Nikome, a kamoli zemlji. Ne želi da se saginje nikome, a kamoli zemlji. Od srca  vam želim da shvatite na vreme.

Da voleti i razumeti zemlju znači voleti i razumeti život.

Moraš ućutati da bi čuo i dati da bi dobio.

Ti si sam ta zemlja.

  Nema ničega bez nje i ti si ništa,

bez zemlje.

Слика

Čemu se vi klanjate?

Advertisements