Oznake

, , , , ,

Sve kuće mog malog grada mirišu na septembar. Na ulicama miris tek isečenih drva, koja domaćini žure da unesu pre kiše. Miris pokošene trave gde god se okreneš. Još nije počela da žuti, štaviše, uživa u vodi koja je obraduje na svaka 2-3 dana i u suncu koje lepo greje.

Gde god se okrenem miris kuvanih džemova, pečene crvene paprike, miris kiseline za zimnicu koja se uveliko sprema po kućama. Doslovno je tako: treba se samo prošetati i iz svake kuće osetićete isto. Miris ukusne hrane koja će čekati sneg, slavlja i ušuškane ljude kroz dugu zimu. Žene sa pijace idu s punim rukama slatkog povrća, već uveliko isplanirale šta će od njega spremati. Pred pijacom ovih dana neobičan broj muževa sa automobilima, koji su tu samo kao pomoć za prenos džakova krastavaca, paprike, gajbice sa šljivama, plavim patlidžanom…Ovo je kraj sveta gde može da fali svašta, ali hrana  – ne, nikako! Skoro svaki moj razgovor sa bilo kojom ženom ovih dana ima obavezno taj deo – zimnica, jesen, hrana.Volim ovo bogatstvo koje donosi jesen. Sve je tu, kao pred noge nam donela zemlja, samo da skupimo sve i uživamo. Jabuke, kruške, šljive, breskve, lešnici, paradajz, kupus, šargarepa, peršun…orasi koji polako padaju…Grožđe koje se ponosno šepuri i čeka burad koja će se spremati ovih dana. Bože, nismo ni svesni koliko smo srećni! Zdrava zemlja pruža nam zdrav život. Bio bi greh ne klanjati joj se i uživati. Betonska sadašnjost ovde baš i nema neke šanse. Bar ne kod mene, u mojoj kući.

I kod nas je veselo ovih dana. Imam još par dana godišnjeg odmora i koristim ga maksimalno uživajući. Vodim mog mališu u školu (đak prvak), kuvam, spremam, dočekujem ostatak porodice kući…Rekla sam jutros mom dragom The mužu – Kada bi mogao godišnji zauvek da traje…Završila sam neke poslove za koje mi uvek treba ceo dan kada idem na posao.

Skuvala sam marmeladu od bresaka iz našeg dvorišta

Слика

Tada je sve mirisalo na breskve…mmmm, divno.

Слика

Onda su na red došle šljive, kojih je ove godine više nego previše.

Слика

Cela Srbija se plavi; grane su se lomile pod teretom plavih, slatkih plodova. Kako kaže stari svet – prerodile su. Po nepisanom pravilu, sledeće godine ih neće biti, zato sam iskoristila ovu priliku.

Moja svekrva i ja smo zajedno spremale džem i pekmez. Mirisalo je celo dvorište na šljive i vanil šećer…

Слика

Septembar miriše i na ukusne, meke, slatke knedle sa šljivama. Nema kuće u kojoj se ne prave. Tako je naravno i kod mene. Ovih dana ću napraviti više nego što je potrebno, jer uvek jedan deo od skuvanih knedli (pre nego ih uvaljam u šećer i mrvice) stavim u zamrzivač. Ako neko želi recept, slobodno neka kaže.

Za neke umorne i dosadne dane, kad mi se ne radi ništa, a jede svašta 🙂

Mirišu na cimet i prosto se tope u ustima…

Слика

Pomirišite i vi septembar u vašoj okolini, možda vas navede da počnete nešto što do sada niste radili. Probajte, mnogo je ukusno!

Advertisements