Oznake

, , ,

Kada smo moj dragi i ja počeli živeti zajedno, pre nekih 14 godina (?! zar već?), često bi ulazio u kuću uz komentar – Šta to smrdi?

Trebalo mi je par godina da mu objasnim da kuvanje – ne smrdi; da je to miris kupusa, mesa, pasulja, vanil šećera…Da je to miris doma i da mi ne živimo u salonu,nego u kući u kojoj se živi! A ako neko živi mora valjda i da jede! S obzirom da on nije poreklom sa engleskog dvora, brzo se spustio na zemlju i ućutao. Bar na tu temu 🙂

Danas naša kuća redovno miriše: nekada  na pečenje, nekada na kolač sa breskvama, nekada na punjene paprike, rolate, a nekada i na miris zavesa, grožđa, lavandu…Uspela sam da kod svih izgradim želju za mirisom trpeze. Stvarno verujem da je to ono što zauvek ostaje urezano u sećanje svih nas. Da je sećanje na neku kuću, neko mesto, uglavnom vezano za jelo: bakine vanilice, maminu supu, roštilj sa vikendice…Razumete?

Ja stvarno volim da kuvam. Znam svašta da spremim, naravno ne sve što bih volela. Danas je subota i evo, celo pre podne sam u kuhinji. Tamo uglavnom i provodim najviše vremena kada sam u kući. Možda volim da kuvam zato što obožavam da jedem, ko zna? Često me moja ćerka pita – Mama koje ti je omiljeno jelo? I ja ne mogu da joj odgovorim – jednostavno, ja nemam omiljeno! Meni je mnogo njih omiljeno! Ne mogu se odreći jednog  u korist drugog, ne mogu. Niti praviti razliku između slanog i slatkog! O, ne! Kada imam vremena  – prosto ne znam šta bih kuvala i pekla…

Pošto imam svoju baštu, mnogo voća i povrća a meso dobijamo od muževljevih roditelja (hvala im na tome!)- nemam problema sa nabavkom namirnica. Ono što fali dokupimo, i to je to. Da nemamo toliko hrane koju sami proizvedemo, ne bih baš mogla izmišljati i eksperimentisati. Znate već koliko to košta…

Pošto sam ja vizuelni tip, kuvanje sam naučila uglavnom posmatrajući prvo svoju mamu, baku, tetku, ali i neke druge važne žene mog života. Stvarno se ponekad osećam (neskromno) srećna i bogata zbog svojih kulinarskih sposobnosti :), i zbog svoje dece, mislim da je to jedno veliko bogatstvo. Bojim se da žene koje kuvaju malo ili uopšte ne kuvaju – ne znaju koje životno zadovoljstvo propuštaju.  Što lično, što za svoje najbliže. Polako uvodim i svoju ćerku u male kuhinjske posliće: da oljušti jabuke, da mi donese peršunov list iz bašte , da samelje orahe…Ona uživa, ja srećna – sve super!

Malo pre sam izvadila iz rerne moj čuveni, brzinski lenji kolač (ovoga puta sa breskvama), i cela kuća je zamirisala. Odmah sam sela i počela da pišem ovaj post.

Слика

Čekam da se ohladi…izdrži Jelena, izdrži!..

Advertisements