Oznake

, , ,

I, pala je!

Samo 2 dana nakon mog posta, kao da sam rekla-urekla…Ako, trebala sam i ranije.

Слика

I sve je prosto progledalo! Vazduh zamirisao na svežinu, zemlja se napila, zadovoljno disala a i mi sa njom.

Слика

Izašla sam na terasu i gledala bujicu vode po travi,mala jezera po bašti i upitala sam se – šta se to desilo sa letom kada stalno čekam da što pre prođe? Ili, možda, šta se to desilo samnom?

Pa ja sam ga toliko volela,jedva čekala i celu godinu po letu merila! Leto je za mene bio sinonim za raspust, za boravak kod moje najdraže bake u Moroviću, najlepšem selu na svetu! Leto je značilo dane na ulici, dane sreće za „kirbaj“, šetnje do grada i izlaske bez obaveze da se sutra ide u školu!..Leto je značilo da sam bosa, da ću na more…I pogledajte sad – svaka ova rečenica je u prošlom vremenu…Nisam valjda toliko ostarila?

Žao mi je što se ponavljam, kao i generacije pre mene – ali ni leto nije kao nekada. Kada je 33 bio najviši i nastrašniji stepen, kada je kiša redovno zalivala letnje noći i pljuskovi radovali sve klince na ulici. Svi smo vrištali od sreće i trudili se da što više pokisnemo, jer – od kiše se raste! Posle kiše bi opet sinulo, opet okupilo dečurliju koja bi pauzu iskoristila da im mame namažu nešto na parče hleba…

A danas? Deca pre podne gotovo da i ne izlaze – vrućina je već u 9-10. Od 12-16 je 40 i nekoliko, tako da ponovo ne izlaze, i ostaje im neko vreme od 18-21 eventualno, ako ostane koja trunka kiseonika. Tako je tužno veliko igralište za decu pored naše kuće u tim vrelim satima: tereni za košarku prazni, klackalice i ljuljaške prazne, jer su vrele…

A mi veliki, posao u klimatizovanom, odlazak kući u klimatizovano i čekanje mraka koji donosi kiseonik, ali nije garantovano. Premeštamo našu garnituru za sedenje po dvorištu kao manijaci, tražeći promaju. Stvarno, kada pogledam, te večernje sedeljke su jedino lepo celog leta. Dignemo noge teške od vrućine, pijemo limunadu i pivo s limunom, i tešimo se da su za sutra najavili samo 35 stepeni!?

Naš bazen u dvorištu je često spas. Bukvalno rečeno spas. Deci igranjac a meni i mom The mužu, miris sumporne vode bar zamiriše na leto. Bazen je naše more.

O svim biljkama koje rastu na našim njivama, u vinogradu i bašti – bolje da i ne govorim, jer to je stvarno tužno. Neverovatne su scene neke biljke u 12 i u 21 čas! Kao da nisu dve iste! Uzalud naše večernje zalivanje, zemlja jednostavno gori. Pravo je čudo što i daje plodove. Hvala joj! Nijedno, ali niti jedno zalivanje zemlji ne znači kao kiša.

I tako dođosmo do činjenice da ne mogu voleti leto koje više nije leto. Žao mi je. Stvarno mi je žao. Radujem se zlatnoj jeseni i svemu što ona nosi. Za kraj, bazen kaže letu…

Сликаbaj, baj…

Advertisements