Oznake

, , ,

Već danima najavljuju kišu…Stalno neki sivi oblačići i kapljice među žutim tufnama.

…ali, ništa.

Stvarno mi je dosta. Mislim da bi i Celzijusu bilo previše. Sunca naravno. Već mesec i po nismo videli niti kapi.

Ja volim kišu! U svim godišnjim dobima, sitnu, krupnu, pljuskove posebno! Ne bojim se gromova i munja. Koristim jednu divnu rečenicu koju sam davno čula –  za moju decu: To anđeli pomeraju nameštaj…  Jel’ da da je divna? Ali već dugo nisu imali veliko spremanje, izgleda.

Završavam sinoć poslove po kući, kasno je, izlazim napolje i vidim male, tamne tufnice na našoj stazi u dvorištu! Viknula sam da me čuju svi u kući i oko nje –  KIŠA! Sva srećna sklanjam veš (ma neka je pokisnuo!) i drage nam papagaje, i već se radujem spavanju uz kišu…Ima li lepšeg sna?..

Sipilo je možda 10 minuta. 10 minuta nade da ćemo se konačno malo ohladiti i disati svež jutarnji vazduh, uz miris žedne trave koja želi kišu više nego ja.

I opet – ništa 😦

Pa ja sada pitam bolje informisane: na koju to nadmorsku visinu da se popnem, ne bi li iscedila koji oblačak  i na ovu našu ravnicu? Gde nestadoše oni divni letnji pljuskovi i po dve duge na nebu? Ako su u vašoj blizini, molim vas javite. Da mogu još uvek da se nadam.

Juhu! Kišice, dođi…Слика

Advertisements